Make your own free website on Tripod.com

Analiza pesme

U ekspzociji se uočavaju dva siromaha, kao i motivi plena i deobe. Navodi se da su siromasi lepo drugovali i “lipo plinke dilili” što upućuje na njihovu slogu. Motiv plena može se tumačiti kroz hajduštvo i hajdučki kontekst. Ovo mišljenje zastupa Matija Murko. Međutim, Maja Bošković - Stuli u analizi pesme o Marku i Andrijašu odbacuje ovo tumačenje. “Mi ne znamo šta su radila braća Marko i Andrijaš, ni odakle im ‘plinci' koje su ‘dilili i razdiljali', ni kako su zarobili konje zbog kojih je nastala svađa, ali znamo da su ‘lipo drugovala i lipo se dragovala' i da se onda zavadiše.”

U uvodnim strofama prisutan je i motiv zavade braće zbog plena - konja. Konj kao epski atribut predstavlja simbol društvenog prestiža, aristokratskog položaja, a pre svega položaja u krugu porodice. Na osnovu konja i oružija ogleda se porodično starešinstvo.

Narodni pevač tek na kraju ekspozicije otkriva identitet braće siromaha čime postiže tenziju i dramatičnost. Do otkrivanja identiteta dolazi posredno, a stilski postupak kojim se ovo postiže je paralelizam. Funkcija paralelizma je uvođenje glavnih nosioca radnje i približavanje radnje slušaocima. Međutim u baladi o Marku i Andrijašu radnja se odigrava samo u ekspoziciji jer srž pesme čini monolog umirućeg brata, iz čega proizilazi da je ekspozicija protkana objektivnim pripovedanjem, a Andrijašev monolog subjektivnim.

Istorijske činjenice beleže da je Andrijaš nadživeo Marka. Do bratoubistva dolazi zbog zavade oko plena. Marko je svojevoljan i plahovit pa reaguje nagonski:

“Tuj si Marko potraže svitlu sablju pozlaćenu

i udari Andrijaša brajena u srdašce.”

Narodni pevač, u ovom slučaju Paskoje Deblja, pokazuje vrhunsku veštinu prilikom proširivanja ekspozicije uvođenjem glavne radnje u nju. Iako je slovenskom antitezom okarakterisan stereotipni početak, u ovoj pesmi se uz pomoć nje postiže izuzetna ekspresivnost ekspozicije.

Andrijašev monolog

Uvodni stihovi u vidu produžene ekspozicije predstavljaju samo okvir pesme i služe otvaranju nove pesničke slike koja se izdiže do vrhunskog umetničkog dostignuća. Upravo je u ovim stihovima, posvećenim Andrijaševim oporukama na samrti, prisutan sav lirski naboj koji bugaršticu o Marku i Andrijašu čini baladom.

Andrijač moli Marka da mu ne vadi sablju iz srca kako bi uspeo da naruči “do dvi do tri beside”. Najveća Andrijaševa briga je kako saopštiti majci njegovu smrt. U okviru metafore, Andrijaš šalje majci kodiranu poruku, iznoseći brojne motive smrti.

Motiv smrti

Značenje

Jelen

Žrtva, ulovljeni plen

Tuđa zemlja

“Onaj svet”, carstvo mrtvih

Gizdava devojka

Ovenčavanje junaka sa smrću

Bilje nepoznano

Novi , nepoznati svet umrlih

Vino zaborava

Krv, zaborav

 

U pesmi Andrijač govori da ako Marka upita majka zašto mu je krvava sablja, odgovori kako je sreo jelena koji nije hteo da mu se ukloni sa puta, pa ga je ubio.

“Što ti je sinko sabljica sva krvava?...

Susrite me, mila majko jedan tihi jelenčac,

Koji mi se ne hti sa drumka ukloniti,

junačka majko,

ni on meni, mila majko, ni ja njemu.

I tu stavši potrgoh moju sablju junačku,

i udarih tihoga jelenka u srdašce…”

Motiv jelena može se tumačiti na više načina. Jelen je nejaka životinja koja često predstavlja žrtvu, plen koji je lako uloviti. U slovenskoj mitologiji smatra se da je jelen prenosilac duše u svet umrlih. Maja Bošković - Stuli opisujući Markov susret sa jelenom navodi da “bi ova slika imala biti laž kojom se prikriva pravi tragičan događaj, ubojstvo tihoga jelenka moglo bi biti i simbolična slika, metafora izvršenog zločina…” Tumačenje jelena kao žrtve nosi skrivenu poruku jer jelen predstavlja Andrijaša, žrtvu Markove brzopletosti, nastradalu od strane bratovljeve sablje.

Motive tuđe zemlje i gizdave devojke Andrijaš navodi u slučaju da Marka upita majka gde mu je brat.

“Da gdi ti je, kneže Marko, tvoj brajen Andrijašu?

…Ostao je, reci junak, mila majko, u tujoj zemlji…

Onde mi je obljubio jednu gizdavu devojku…”

Tuđa zemlja u prenesenom značenju predstavlja onostrani svet, svet umrlih koji karakteriše nešto novo i nepoznato. Slovenski narod neguje kult obreda prelaza u koji spadaju rođenje, venčanje i smrt. Ovi obredi su međusobno tesno povezani i uslovljeni. “Ako bi se desilo da umre neoženjen momak ili neudata devojka, nije mogao da se izvrši potpun i pravilan prelazak u htonski svet bez određenih elemenata svadbenog rituala ili obredne, posmrtne svadbe.” Samim tim, motiv devojke poseduje funkciju ovenčavanja junaka sa smrću, jer se u slučaju smrti nevenčanog mladića priređuje obred svadbe paralelno sa sahranom. Ako se ovaj obred ne obavi naknadno, smatralo se da umrli na “onom svetu” ne može da se oženi.

U monološkom iskazu Andrijaš navodi motive bilja nepoznanog i vina zaborava.

“Ona t' mu je dala mnoga bil'ja nepoznana

i onog vinca junaku od zabitja,

gizdava devojka.”

Bilje nepoznano predstavlja odlazak u novi, nepoznati svet, svet umrlih. Smatra se, po slovenskoj mitologiji, da kad umrli pređe reku zaborava, zaboravlja sav prethodni, zemaljski život. Ako je umrli venčan u ovozemaljskom životu, verovalo se da je time omogućen brak i u htonskom svetu. U suprotnom, ako obred prelaza u vidu venčanja nije zadovoljen, umrlom bi se priređivala mrtvačka svadba. Vino zaborava simbolično predstavlja prelazak preko reke zaborava i u htonskom svetu omogućava novi život.

Svi ovi dosad navedeni motivi nemaju za cilj prenošenje laži majci, već je njihova funkcija metaforična. Majci je upućena poruka u vidu šifre.

Pored brige vezane za saopštavanje smrti majci, Andrijaš se brine i za Markov dalji život bez brata. Andrijaš, svestan svoje snage i straha koji izaziva kod gusara,upućuje Marku savet kroz sledeće stihove:

“A kad te napadnu gusari u carnoj gori,

da iz glasa poklikni brajena Andrijaša…

kada mi te začuju moje ime klikujući

kleti gusari,

taj čas se od tebe junaci razbignuti.”

Andrijaš u ovoj baladi predstavlja žrtvu bratoubistva. Međutim, opisan je kao veći i plemenitiji junak. Markov lik je prikazan u ekspoziciji od strane naratora, dok njegovu ulogu u daljem toku pesme susrećemo samo u vidu fiktivnog dijaloga. Marko Kraqević u pesmi činom ubistva predstavlja pokretača radnje, dok je Andrijaš, kao žrtva, glavni nosilac radnje. U okviru monološkog iskaza Andrijaš u poslednja dva stiha provlači optužbu:

“a neka ti vidi tvoja ljubima družina,

koji me si tvoga brata brez krivine zagubio!”

Marko reaguje nagonski, svojevoljan je. Moguće je da njegovo ćutanje predstavlja znak kajanja zbog počinjenog zločina. Po što je Marko predstavnik najpopularnijeg epskog junaka, za njega se vezuju tradicionalni motivi. Kao u slučaju ove bugarštice, oni mogu biti negativni jer je Marko - uzor mnogim generacijama, oličenje junaštva i pomagač sirotinje, prikazan kao bratoubica.

Tema balade o Marku i Andrijašu provlači se kroz lirske elemente pesme, kroz Andrijašev monološki iskaz u vidu oporuka na samrti. Upućivanje poruka majci u fiktivnom dijalogu u okviru monologa, postignuta je poetska metafora smrti koja značajno doprinosi ekspresivnosti pesme.

Iako je vođena polemika o pripadnosti ove bugarštice narodnim pesmama ili autorskoj književnosti, u baladi “Marko Kraljević i brat mu Andrijaš“ prisutni su brojni elementi koji upućuju na to da je ova bugarštica narodnog porekla. Sa nekim elementima susrećemo se u okviru same pesme, dok nam o drugim svedoči Hektorovićeva poslanica Mikši Pelegrinoviću. Iz nje saznajemo dosta toga o rasprostranjenosti bugarštica u Dalmaciji i okolini. U samoj pesmi uočavamo odnos teksta i konteksta koji se ogleda u sledećim stihovima: “Ono to mi ne bihu družino…” . Iz ovih stihova jasno se vidi da se pevač sastavljajući pesmu usmenim putem obraća družini. I završni stihovi govore da je ova bugarštica narodna:

“Vesel' budi, gospodaru, i vesela ti družina

naš gospodaru,

ova pisan da bude tvoj milosti naš počten‘je!”

Na formalnom planu uočavaju se bitne odlike bugarštice. Stih je neujednačen, pretežno preovladavaju 15, 16 i 17 slogova. Javlja se i pripevni priložak čija je funkcija stavljanje akcenta na likove i motive o kojima se govori u prethodnim stihovima. U jeziku se primećuje njegova arhaičnost u vidu ostataka staroslovenske dvojine, i česta upotreba deminutiva. Sam jezik predstavlja preplitanje čakavštine i štokavštine.

Da je ova pesma narodna govori nam i upotreba istih motiva i metafora u drugim bugaršticama. U “Majci Margariti” prepoznajemo motive devojke, vina i bilja o čemu Maja Bošković - Stuli svedoči: “Metafora o gizdavoj devojci koja je biljem i vinom zatravila junaka, pa se on više ne vraća svojoj majci, pripada među bugarštičke pesničke formule…” . Sličan motiv zaboravljanja ovozemaljskog života (vino zaborava) posle smrti uočavamo u varijanti bajke o Zmiji mladoženji, koja je nastala znatno kasnije od bugarštice o Marku i Andrijašu.

 

Home | Marko | Andrijas | Pesma | Autori